Prvi dan E-trgovine

VIII međunarodnu konferenciju o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovnaju E-trgovina 2008 je otvorio ministar Predrag Bubalo, pozdravljajući učesnike i prihvatajući odgovornost odlazeće Vlade za propuste u pogledu zakonodavstvenih aktivnosti vezanih za elektronsko poslovanje.

Prvo predavanje je odrzhao Nebojša Vasiljević iz Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo. Pričao je o ‘Digitalnoj Srbiji‘ i perspektivama za primenu savremenih IKT (Informaciono-komunikacionih tehnologija) na svakodnevni život u Srbiji kao i u razvijenim zemljama.

Zatim je pred učesnike izašla Tatjana Marinković i predstavila nacrt zakona o elektronskoj trgovini, zamolivši učesnike da nacrt pogledaju (biće sadržan u zborniku radova konferencije) i uključe se u predstojeću javnu raspravu.

Stojan Vatreš iz Telekoma nam je predstavio njihovu e-commerce strategiju koja je zasnovana na portalu NaDlanu.com, a može se opisati kao neka vrsta onlajn shopping centra uključujući društvenu mrežu, hostovanje UGC (user generated content) i drugih sadržaja i servisa. Čuli smo i zanimljiv podatak da je u Srbiji tokom emitovanja Velikog brata nivo korišćenja Interneta bio pet puta veći nego inače. Interesantno je da će servisi i sadržaji na ovom Telekomovom projektu moći da se plaćaju na niz različitih načina, putem PIN-a (telefonski račun), pretplata kreditom, kreditnim karticama (Intesa), loyalty poeni, SMS. Kroz neinventivne slajdove i prekomplikovane dijagrame predstavnik Telekoma je insistirao na brizi o korisnicima kao jednim od osnovnih ciljeva ove kompanije. (Još jedan interesantan podatak koji smo čuli, putem Telekoma Internet koristi 150.000 ljudi, dok je na portalu registrovano 30.000 korisnika)

Prema programu konferencije, usledila je dodela nagrada E-trgovina Award 2008 (više o njima naknadno).

Ispred Bance Intese je pričao g. Vukadinović, fokusirajući se na poslednjih godinu dana prihvatanja plaćanja platnim karticama putem Interneta, tokom kojih je ostvaren promet od oko 100 miliona dinara (za ljubitelje brojki - rast broja transakcija na mesečnom nivou je 40%, a stopa rasta prometa u dinarima 25%). Trenutno postoji dvadesetak sajtova u Srbiji za koje Intesa obavlja usluge payment gatewaya. Cena uvođenja ove usluge je 80.000 dinara, provizija 5% a rok plaćanja 30 dana nakon obavljene transakcije.

Naredno predavanja je odrzhao Borislav Blagojević ispred ComTrade Groupa, čija prezentacija je osvežila učesnike preglednošću i očiglednom pažnjom s kojom je pripremana. Fokus njegove priče je bio CT-ov Web Shop na .net arhitekturi integrisanim sa Intesinim sistemom, te problematike sa logistikom - bilo što se skladištenja i isporuke tiče (problem rešen saradnjom sa DHL-om - jedna cena za celu Srbiju, praćenje statusa), bilo ažuriranja i održavanja servisa za potrebe krajnjih korisnika. Sve u svemu, dosadašnja iskustva su im pozitivna a u planu je i niz poboljšanja (izbor, personalizacija, veći izbor opcija za plaćanje…).

Delta Generali je predstavljao Ratko Živković, prenoseći nam iskustva prve onlajn prodavnice osiguranja. Putem ove prodavnice, Generali nudi obavezno osiguranje vozila, međunarodno putno-vizno osiguranje i osiguranje domaćinstava, dostupnih preko brzih i jednostavnih formulara (mada smo iz publike čuli da su pomenuti sve sem jednostavni za popunjavanje). Plaćanje se može obavljati platnim karticama, pouzećem (PostExpress) i nalogom za prenos. Na kraju prezentacije g. Živković je iznenadio (?) prisutne pozivajući sve firme koje se bave e-commerce-om u Srbiji da razmenjuju međusobno banere budući da svi jure istu ciljnu publiku (onu koja kupuje preko Interneta tj.).

Ispred JAT-a je bio Srđan Lalatović, koji je opisao e-commerce platformu ove firme, čiji razvoj je počeo 2006. godine. Plaćanje karata se kod JAT-a sprovodi Visa i Master Card platnim karticama, uz oko 70 rezervacija dnevno i 18.500 evra prometa dnevno. Kasnije smo čuli podatak da je stepen konverzije na sajtu JAT-a više nego respektabilnih 6%. Očekivani godišnji promet je 6 miliona evra.

Pexim Cardinfo su predstavljali Branislav Popović i Bojan Dornik, čija firma nudi sve usluge potrebne za realizaciju onlajn prodaje. Čuli smo da je ukupan broj izdatih kartica u Srbiji 5 miliona i 720 hiljada, od čega je 50% Dina kartica.

Sledeći na redu je bio uvek/uber zabavni i informativni Vladimir Živaljević - Žika koji je držao prezentaciju ispred Pakoma. Osvrnuo se na uspeh prvog B2B portala koji je od 2000. godine ostvario promet od 40 miliona dolara, te uspeh Pakom Shopa. Kao najveći problem istog Žika je istakao teškoće oko ažuriranja takvog sistema. U zaključku prezentacije predstavljen je zaključak da će od 2008. - 2011. na srpskom e-commerce biti ostvaren promet od 200 miliona dolara, uz potencijalni neto profit od 500.000$. U improvizovanoj diskusiji koja je usledila, Žika i još par učesnika su pohvalili Narodnu Banku Srbije na svemu što je sa njihove strane do sada učinjeno u razvijanju e-commerce u Srbiji, te osvrtom na pitanje ko je napravio prvi web šop u Srbiji - Pakom ili ComTrade.

Član upravnog odbora RNIDS-a Slobodan Marković je pričao o toku (pre)registracije .RS domena, pri čemu je interesantno njegovo mišljenje da će u blizoj budućnosti verovatno biti razmotreno pitanje obaveze registranata da šalju skeniranu dokumentaciju za svaki .rs domen koji registruju. Od (po njihovoj proceni) 20.000 aktivnih YU domena, tokom prvog meseca je preregistrovano 3.000.

Prof. Dr. Vojkan Vasković sa Beogradske poslovne škole je zaintrigirao ljude pričom o pranju para korišćenjem digitalnog zlata. Za ovu praksu je potrebno uzeti nalog kod nekog od servisa koji se ovim bave (E-gold, Digigold, E-bullion…) za koji nije potreban nikakav dokaz o identitetu. Na taj račun se uplatom sa platne kartice kupuje elektronsko zlato koje se zatim može koristiti za prebacivanje na druge račune, plaćanje na Internetu i drugo. Takve sisteme je nemoguće kontrolisati jer rade u različitim zemljama koje imaju različite zakone o elektronskoj trgovini (ili ih uopšte nemaju, khm).

Mobi platforma je bila tema Jana Popovića (Pakom Solution Center) - zanimljiva tehnologija koja omogućava kupovinu raznih karata (prevoz, masovni dogaĐaji). Moguće je platiti mobilnim, karticom putem Q Pay Spot terminala, te digitalnu kartu dobiti na SMS, MMS, WAP-om ili mejlom. Prednosti tehnologije se ogledaju uštedom za sve učesnike u transakciji.

Stevan Đusić iz Hermes Soft Laba je pričao o mogućnostima mobilnog bankarstva, interesantnim zbog većeg broja korisnika mobilnih telefona vs. broja korisnika Interneta. To je podskup bankarskih usluga koje se već nude putem Interneta, a koje su redukovane zbog ograničenja koja nameću mobilni telefoni (mali ekrani, ograničene mogućnosti unosa i protoka podataka). Prikazani su primeri plaćanja računa za električnu energiju i primer prijave gubitka platne kartice u 3 koraka.

Olga Mirković iz Link Groupa je održala prezentaciju o korišćenju Interneta za unapređenje odnosa sa klijentima. Uz statističke podatke da je novog kupca šest puta teže navesti na kupovinu nego nekog već postojećeg, kao i da će nezadovoljan kupac svoje iskustvo podeliti sa 8 do 10 poznanika, imali smo priliku da čujemo i načine za uspostavljanje kvalitetne komunikacije sa klijentima.

Na prethodnu temu se nadovezuje prezentacija o On line segmentaciji koju je održala Slavica Štrbac. Segmentacija je predstavljena kao neophodna aktivnost koja prethodi izrada marketing strategije, koja u velikoj meri smanjuje rizik od pogrešno donete odluke.

Radovanović Predrag sa Više poslovne škole iz Leskovca je pričao o daljinskom deponovanju, bankarskoj usluzi koja u svetu uzima sve više maha. Radi se o tehnici digitalnih kopija čekova koja omogućava korisnicima da lakše i efikasnije raspolažu svojim sredstvima, a bankama povećavaju konkurentnost. Jedan od zaključaka prezentacije je da nam je pre uvođenja ove usluge u Srbiju potreban novi pravni okvir.

Uloga Interneta u razvoju kreditiranja je priča kojom je Gordana Božikić sa Visoke škole strukovnih studija za IKT pokušala da zainteresuje sve malobrojniju publiku. Čuli smo kako se realizacija web kredita sprovodi u svetu, a kako kod nas. Istaknuto je da za sada uslugu web kredita nude banke Inteza, Findomestik i Rajfajzen.

Prvi dan konferencije su zatvorili Dragan Spasić (JP PTT Srbija) i Boris Stevanović (Narodna banka Srbije) koji su pričali o sertifikacionim telima i digitalnom potpisivanju XML dokumenata u Srbiji i regionu.

Predavanja o Razvoju E-G usluga u Srbiji i Ulozi i značaju e-government centra za razvoj koncepta e-uprave u zemljama jugoistočne Evrope nisu održana.