Seminar je namenjen talentovanim učenicima osnovnih (oglednih) i srednjih stručnih škola i gimnazija iz Republike Srbije čija interesovanja prevazilaze okvire redovnog školskog programa.

Ciljevi seminara su promovisanje edukacije, obrazovanja i stručnog usavršavanja mladih ljudi, prezentovanje intelektualnih potencijala učesnika, učešće eminentnih stručnjaka i ostvarivanje saradnje sa institucijama, kompanijama i pojedincima.

Teme i predavači

Glavne teme seminara su informacione i komunikacione tehnologije a ove godine poseban akcenat je stavljen na cloud computing. Program je koncipiran tako da kroz četiri dana pokrije, kako aktuelne, tako i uskostručne teme koje se odnose na interakciju između čoveka i računara. Partneri seminara održaće predavanja i na teme održivog razvoja i zaštite životne sredine kao i na korišćenje energetski efikasnih rešenja koja zahtevaju snažne računarske kapacitete.

Predavači na seminaru su stručnjaci zaposleni u društveno odgovornim institucijama i kompanijama koji osim akademskog poseduju i veliko praktično iskustvo. Programom je predviđeno održavanje okruglog stola na temu razvoja informatičkog društva u Srbiji, u okviru kojeg će učesnici biti u prilici da razgovaraju sa gostima iz zemlje i inostranstva. Planirano je i direktno uključenje profesora Univerziteta u Kaliforniji (UCLA) koji će održati predavanje pod nazivom „Cloud computing“.

Učešće na seminaru potvrdile su kompanije Microsoft, Oracle, Cisco, mikroElektronika, Božić i sinovi, itd.

Program seminara obuhvata sledeće teme:

• Virtualizacija
• Veštačka inteligencija
• Funkcijsko programiranje
• Bezbednost i zaštita
• Mobilna tehnologija
• Web servisi
• OpenSource alati i njihova primena
• Project management
• Primena informacionih tehnologija i razvojnih sistema u industriji
• Uticaj Internet medija na razvoj čovečanstva
• Elektronska trgovina i marketing

Sva predavanja će putem Internet-a biti direktno emitovana na zvaničnom sajtu a učesnicima će, u saradnji sa partnerima na organizaciji, biti omogućeno da polažu test iz engleskog jezika za sertifikat. Učesnici će dobiti i potvrdu o odslušanom seminaru.

Prijave

Prijava za učešće na seminaru se podnosi elektronskim putem na zvaničnom sajtu (prijava.itopendays.com) i sastoji se iz upitnika (osnovne informacije o učeniku), testa koji sadrži klasična teoretska pitanja, zadatke i algoritamske probleme, i eseja na temu „Cloud computing“.

Rok za podnošenje prijave je 2. maj 2011. godine u 12:00 h.Učešće za 40 odabranih učenika je besplatno a učesnicima iz unutrašnjosti su obezbeđeni smeštaj i hrana.

Korisni linkovi

• Zvaničan sajt konferencije

Update: Pogledajte utiske sa Technobank 2011 događaja.

Program Konferencije

• Business Continuity Management (BCM) – Business Continuity Planning (BCP) i Disaster Recovery (DR)
• Upravljanje poslovnim procesima
• Upravljanje rizicima i kolekcije
• Identity and Access Management systems
• Customer Relationship Management (CRM) and Contact Center (CC) technologies
• Digitalno arhiviranje i sistemi upravljanja dokumentacijom
• ICT bezbednosni aspekti u bankama
• Standardizacija sistema bezbednosti u bankarskim operacijama
• Nove vizije identifikacije i autentifikacije korisnika banaka – moguće korišćenje biometrijskih tehnika
• Rešenja protiv krađe identiteta
• Savremene ICT bankarske infrastrukture
• Novosti u tehnologijama plaćanja i operacija
• Fizička i tehnička bezbednost u bankarskom okruženju – nova rešenja
• Osiguravajuća društva i novi vidovi osiguranja
• Business Intelligence (BI) i Management Information Systems (MIS)
• Novi aspekti home banking i e-banking sistema
• Kreditni biroi
• Druga inovativna bankarska rešenja i primeri najbolje prakse

CARD FORUM & EXPO 2011

• EMV i non-EMV kontaktni i beskontaktni platni sistemi
• Beskontaktni POS terminali
• NFC (Near Field Communications) platne tehnologije
• M-banking i M-payment sistemi
• Sistemi multiaplikativnih platnih kartica
• Kartice lojaliteta, poklon kartice i kartice sa slikama
• CAP i DPA EMV sistemi dinamičkih lozinki
• CAP/DPA connected/unconnected čitaci smart kartica
• Access Control Server 3D secure sistemi -inhouse ili outsource?
• Neki aspekti EMV migracije
• Aspekti procesiranja kartica
• Aspekti personalizacije i proizvodnje kartica
• Instant issuance sistemi
• Bezbednosni aspekti platnih kartica
• PCI (Payment Card Industry) bezbednosni standard
• E-commerce sistemi
• 3D Security sistem za bezbedne e-commerce sisteme
• Nove platne aplikacije
• Novi aspekti u tehnologijama POS terminala i bankomata
• SEPA okvir
• E-purse sistemi i šeme lojaliteta
• Prevencija pronevera i upravljanje rizikom
• Regionalna saradnja između banaka i drugih finansijskih institucija
• Specifičnosti regionalnog tržišta – pretnje i mogućnosti

Okrugli stolovi

• “Zašto IT outsourcing ponovo postaje zanimljiv?”
• “Koja rešenja u oblasti beskontaktnih plaćanja trenutno prednjače i zašto?”

Izložba

Izložba će se održati paralelno sa glavnim sesijama Konferencije. Učesnici će imati pristup izložbenom prostoru tokom cele Konferencije.

Važni datumi

• Sreda, 23. mart 2011.
  Prijava za registraciju štandova
• Ponedeljak, 28. mart 2011.
  Dostavljanje OSCARD nominacija
• Ponedeljak, 28. mart 2011.
  Dostavljanje prezentacija u elektronskoj formi
• Sreda, 13. april 2011.
  Registracija prijavljenih učesnika od 08:00
  Otvaranje Konferencije u 09:00

Kotizacija

Kotizacija po osobi iznosi 11.800,00 din + PDV (Obuhvata učešće u programima TECHNOBANK 2011, CD Katalog prezentacija, ručak, koktele i reklamne materijale izlagača).

Registracija učesnika se obavlja putem online formulara.

Vreme i lokacija

Konferencija će se održati 13. i 14. aprila, 2011. godine, u Hotelu Continental, Beograd.

Otvaranje će biti u sredu, 13. aprila, 2011. godine, u 09:00 časova.

Kontakt

Sve dodatne informacije možete dobiti na:

ASIT
Organizacioni Odbor

Tel.: +381 11 744 31 40
Tel./Fax: +381 11 308 64 80
E-mail: office@technobank.rs

Korisni linkovi

• Zvaničan sajt konferencije TECHNOBANK 2011

Očekuje se učešće i predstavnika Narodne banke Srbije, poslovnih banaka, telekomunikacionih kompanija, osiguravajućih društava, informatičkih i drugih kompanija, čija budućnost u velikoj meri zavisi od prelaska na e-poslovanje.

Na okruglom stolu biće razmotrene perspektive i ograničenja za brži razvoj e-biznisa u Srbiji:

• Uloga države u razvoju e-poslovanja u Srbiji (dogradnja zakonskog okvira, mane zakona o deviznom poslovanju)
• Uticaj globalne finansijske krize na e-banking i e-trgovinu
• Stanje i perspektive e-bankinga i on-line trgovine u Srbiji
• Sigurnost elektronskog poslovanja – sprečavanje zloupotreba;
• Uloga mobilnih operatora u razvoju e-poslovanja – šta Telekom, Telenor i VIP nude svojim korisnicima
• Kada će Srbija biti uključena u PayPal sistem i koje su prednosti i mane tog sistema
• E-poslovanje kao sredstvo za povećanje produktivnosti i efikasnosti – koliko se većim korišćenjem e-plaćanja mogu smanjiti troškovi
• Koriste li trgovinske, osiguravajuće, avio i telekomunikacione kompanije sve mogućnosti on-line trgovine u Srbiji
• Moderne informatičke tehnologije, programska rešenja i e-business
• Postojeće i nove e-banking usluge korporativnim klijentima i građanima
• Šta koči razvoj elektronske trgovine u Srbiji
• Šanse i ograničenja za razvoj home bankinga kao integralnog dela ebankinga
• E-banking i tržište kapitala u Srbiji (elektronsko trgovanje hartijama od vrednosti)
• Mogu li se i kako smanjiti ograničenja za građane pri kupovini robe preko interneta iz inostranstva (visoke carine na uvoz poštom i nemogućnost legalnog korišćenja PayPala u Srbiji)
• Kako poboljšati ponudu u on-line trgovini u Srbiji
• Zašto su mala i srednja preduzeća iz Srbije potpuno isključena sa ogromnog internet tržišta dok u razvijenim zemljama mnoga od njih isključivo posluju preko interneta
• Spremnost banaka i drugih payment sistema iz Srbije da pružaju usluge elektronske trgovine domaćim firmama
• Dokle se stiglo sa izdavanjem sertifikata domaćim preduzećima za elektronsko poslovanje

Kontakt

Tamara Koštro
Tel: +381 11 33 33 026
e-mail: tamara.kostro@emg.rs

Mirjana Beljinac-Kozma
Tel: +381 11 33 33 024
e-mail: mirjana.kozma@emg.rs

Korisni linkovi

• Zvanična najava događaja

Konferencija E-trgovina posvećena je popularizaciji elektronskog poslovanja u Srbiji i regionu jugoistočne evrope. Namenjena je poslovnim ljudima koji su zainteresovani da se informišu o savremenim dostignućima u ovoj oblasti, i mogućnostima za njihovu primenu u našoj zemlji i SEE regionu.

Prva najava radova

• Detaljan prikaz rezultata istraživanja o stanju i perspektivama razvoja e-trgovine u Srbiji
  MTU Beograd, FTN Novi Sad
• Studija slučaja: Metodologija unapređenja poslovnih procesa u izgradnji poverenja kompanije na Internetu
  Jasna Kamatović, Positive doo
• 10 saveta – Šta NE činiti u Internet prodaji?
  Aleksandar Vugdelija, VizioWorld Company doo
• Novi trendovi za B2B rešenja
  Vanja Al-Halidi, Implementek doo
• Ostvarivanje B2B interoperabilnosti na osnovu UBL standarda
  Igor Miletić Breza Software Engineering, Zoran Marjanović, Miroslav Ljubičić FON Beograd
• SCRUM metod – intro za kupce. Zašto je za kupce web usluga dobro da se projekat izvede agilnom metodom
  Stevan Majstorović, MajLab d.o.o.
• Pregled BiH blogerske scene
  Hana Kazazović
• Neetički internet marketing
  Sandrina  Dimitrijević
• ‘Soba za novinare’ na sajtu PR agencije – predlog unapređenja odnosa sa medijima
  Miloje Sekulić, Internet agencija
• E-commerce u Makedoniji-analiza pravnog uredjenja elektronske trgovine
  Igor Kambovski, Pravni Fakultet-FON Univerzitet
• Strategije za izgradnju linkova (link building)
  Goranka Radojčić InvestInTech.com Inc.
• Primena SOA/ESB tehhologije u elektronskom bankarstvu
  Branko Živanović, S&T Serbia

Tematske oblasti:

• B2B i B2C e-commerce
• Internet marketing
• Online PR
• SEO
• Social Media
• Enterprise 2.0
• Pravni aspekti elektronskog poslovanja
• Platne kartice i sistemi plaćanja na Internetu
• Sistemi zaštite el.transakcija na Internetu
• E-banking
• Brokersko poslovanje na Internetu
• Uloga osiguranja u procesu e-trgovine
• Upravljanje procesima dostave robe
• M-commerce

Prijava radova

Radove možete prijaviti do 07. februara  popunjavanjem formulara za prijavu.

Kotizacije

Kotizacija za učešće na skupu je 6990 din (za rane prijave do 31. januara). Za konferenciju se možete prijaviti popunjavanjem formulara.

Korisni linkovi

• Zvaničan sajt konferencije
• Twitter nalog (i #etrgovina11 zvanični hashtag)
• Utisci sa prošlogodišnje konferencije

Veoma smo uzbudjeni dok iščekujemo ovo dešavanje budući da je u pitanju nešto ‘completely different‘ od onoga što smo navikli da vidimo i čujemo.

Konferencija je namenjena onima koji imaju ili prave onlajn servis ili već ‘ozbiljniji’ online projekat (zavisi od vaše definicije startupa) a rekao bih i onima koji planiraju da investiraju u neki.

Medju govornicima su ljudi iz The Next Weba, TechCruncha, Yahooa, Hi5a, Nokije da navedemo samo neka imena a pun spisak je ovde. (Nema Arringtona i Zuckerberga al su imena fakat svežija od onih koje smo navikli da vidjamo po dešavanjima u našoj sredini.)

Više informacija o konferenciji imate u našoj najavi kao i na zvaničnom sajtu, a ukoliko ste zainteresovani da nam se pridružite u Bukureštu sledi i ono glavno – najava nagradnog takmičenja:

Postavi na našem Facebook zidu razlog zašto bi ti trebao da dobiješ 50% popusta na kotizaciju za How-to Web 2010 i pobedi tako što ćeš biti medju 5 takmičara sa najviše lajkova.

Pravo učešća imaju svi naši FB prijatelji a naročito pozivamo ekipu iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore, Srbije i Makedonije, uz jedan status / razlog po osobi.

Takmičenje traje do ponedeljka 18. 10. u 12 časova, a za sva pitanja vam stojimo na raspolaganju.

Srećno i jedva čekamo da se vidimo u Bukureštu. :)

Misija konferencije

Misija konferencije je da edukuje opštu javnost po pitanju značaja digitalne ekonomije, koja predstavlja okosnicu razvoja digitlanog društva, da poveže zakonsku regulativu u oblasti ICT-a sa praktičnim stranama njene primene i predstavi inovacije i mogućnosti pristupa fondovima EU, kao i izvoznim potencijalima srpske IT industrije. Konferenciju će otvoriti ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, Jasna Matić.

Ciljna grupa

Ciljna javnost skupa su sve državne strukture: Ministarstva i agencije, vladine i nevladine organizacije u državnoj upravi koje imaju svoje IT službe zadužene za široku primenu informacionih tehnologija u svakodnevnom poslovanju, javna preduzeća i ostala pravna lica zainteresovana za primenu savremenih informatičkih rešenja, ICT stručnjaci iz akademskih institucija, eksperti ponuđači tehnoloških i proceduralnih IT rešenja.

Svoj doprinos podsticaju razvoja i unapređenja oblasti ICT-a u Srbiji, kroz učešće na eTALK konferenciji, daće i predstavnici organa javne uprave i lokalne samouprave, IT profesionalci zaposleni u javnom sektoru, IT stručnjaci iz renomiranih domaćih i stranih IT kompanija koje se bave razvojem i implementacijom e-Governance rešenja.

Fokus eTALK konferencije biće na aktuelnim temama koje široko pokrivaju oblast informaciono-komunikacionih tehnologija:

• Strategiji razvoja informatičkog društva – Digitalna agenda
• Praktičnim stranama primene postojeće zakonske regulative
• Inostranim IT iskustvima
• Strategiji razvoja elektronskog poslovanja
• e-Uprava u modernizaciji države (e-uprava, e-obrazovanje, e-zdravstvo, e-trgovina)
• Pojedinačni servisi za eUpravu – komercijalni deo
• Primerima dobre prakse uspostavljenih sistema e poslovanja (digitalno arhiviranje i sistemi za upravljanje dokumentima, ERP sistemi, data centri, hardver)- komercijalni deo
• Informaciona bezbednost – platforma sigurne organizacione strukture
• Primena informacionih tehnologija u obrazovanju i kulturi
• Inovacijama u informacionim tehnologijama
• Pristupanje grantovima i donacijama (evropskim fondovima)
• Izvoznim kapacitetima srpske IT industrije.

Program

Prvi dan, 13. oktobar

15.00 – 16.30
Registracija učesnika

16.30 – 17.00
Koktel dobrodošlice

17.00 – 17.15
Svečano otvaranje

17.15 – 17.45
Uvodno izlaganje: Strategija razvoja informatičkog društva – Digitalna agenda, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, Jasna Matić

17.45 – 20.00
Sesija: Zakoni kao polazna tačka za uspostavljanje elektronskog poslovanja
- Praktične strane primene postojeće zakonske regulative
- Zakonska regulativa sa pravnog aspekta
- Značaj primene zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi
- Iskustva u primeni elektronskog potpisa
- Zakon o elektronskom dokumentu sa aspekta primene

20.30 – 23.30
Svečana večera- sponzorska

Drugi dan, 14.oktobar

08.00-10.00
Doručak

10.00- 12.00
Sesija: Uloga e-Uprave u modernizaciji države
- Portal e-Uprave
- Akcioni plan za sprovođenje e-Uprave u AP Vojvodina
Komercijalne prezentacije- pojedinačni servisi za e-Upravu

12.00- 14.30
Okrugli sto: Strategija razvoja elektronskog poslovanja
Komercijalne prezentacije – primeri dobre prakse uspostavljenih sistema e-poslovanja

14.30 – 16.00
Ručak

16.00- 18.00
Sesija: Informaciona bezbednost – platforma sigurne organizacione strukture
Komercijalne prezentacije- rešenja u primeni

18.00 – 20.00
Sesija: Primena informacionih tehnologija u obrazovanju i kulturi
Komercijalne prezentacije – rešenja u primeni

20.30 – 22.00
Večera

Treći dan, 15. oktobar

08.00 – 10.00
Doručak

10.30 – 11.45
Sesija: Inovacije u IT sektoru
- Program za podršku u sprovođenju zakona i strategija u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT PSP)
Komercijalne prezentacije

11.45 – 12.30
Okrugli sto: Izvozni kapaciteti srpske IT industrije

12.30- 14.30
Komercijalne prezentacije

14.30 – 15.00
Zatvaranje konferencije

15.00- 17.00
Svečani ručak – sponzorski

Kotizacija

Cena participacije je 18.000 dinara + PDV i podrazumeva kotizaciju i pun pansion za tri dana, uključujući svečanu večeru prvog dana i svečani ručak trećeg dana na kraju konferencije.

Prijavljivanje na konferenciju se obavlja online.

Korisni linkovi

• Zvaničan sajt konferencije eTALK
• MFC
• e-Razvoj
• Euro IT Forum

Ono što je dobro kod Kolektive.RS je što dolaze sa 4 meseca iskustva rada na hrvatskom tržištu pa možemo očekivati da će ovde stvari ići glatko te da ćemo imati super ponude. Ono što je još bolje je što su u najavi slični servisi, a konkurencija je za nas korisnike dobra po definiciji – možemo opravdano očekivati da će jedni druge primoravati na kvalitetniju uslugu i veće popuste.

Prva aktuelna ponuda za Beograd je 50% popusta za restoran Vapiano u tržnom centru Ušće. Odmah ću vam preporučiti da zgrabite ovu ponudu :) mnogo mi se svidjaju njihove paste, kao i prostor / ambijent. (Probao sam i picu ali nisam oduševljen i čuo sam slične komentare…) Skuplji jesu generalno ali je sa ovim kuponom više nego super ponuda tako da uzimajte dok traje.

Ja pak još uvek nisam uspeo da kupim ovo a probao sam sa dve različite kartice dve različite banke. Čini mi se da ovde malo ko zna koje kartice prolaze, uključujući tu i moju ubogu Vojvodjansku banku gde sam od troje službenika čuo tri odgovora… Tu imamo recimo i ovakvu situaciju da u Komercijalnoj banci i pored 21 kartice šalju ljude u drugu banku ako hoće da kupuju preko Interneta?! (Btw. ako znate neku banku gde mogu da uzmem karticu kojom mogu da kupujem preko Interneta i u Srbiji i u inostranstvu javite u komentarima pliz.)

Ovo sa kupovinom mi je čudno u neku ruku, pošto su trenutno kartice jedini način plaćanja na Kolektivi. Pretpostaviću pritom da velika većina ljudi nema karticu kojom može da kupuje preko Interneta u Srbiji, a Kolektiva ne žali pare na promociju (ako je suditi po bilbordima po BG-u) – Kolektiva dakle promoviše nešto što je dostupno jako malom delu tržhišta (inače bih voleo da grešim sa tom procenom).

Sve i da je ovo kao poslovna odluka neoptimalno rešenje odlično je to što se širi svest o prednostima onlajn kupovine karticama kod potrošača. To pak može da pobudi banke da smisle i promovišu neke jednostavne kartice i načine plaćanja preko Interneta…

Pred kraj samo par napomena za kad budete kupovali preko Kolektive – ne morate štampati kupon ako nemate štampač, dovoljno je da zapišete i ponesete ID, i morate nositi ličnu kartu sa sobom pošto se ostavlja broj lične karte i potpis pri realizaciji kupona.

Sve u svemu – super servis, ekipa koja prvim utiskom daje povoda za visoka očekivanja i lepi razvoji na domaćem tržištu… :)

Pozivam vas da se javite u komentarima baš me zanima šta mislite i o Kolektivi i generalno o plaćanju karticama u Srbiji.

E-trgovina je kalendarski prva „veća“ konferencija koju svake godine posećujemo, uz obavezan dolazak dan ranije, privikavanje na čist vazduh i opušteno ispijanje kafe na Ženskom štrandu. Kako su nam organizatori rekli, interesovanje za konferenciju je ove godine bilo izuzetno, prodat je veliki broj kotizacija, uvedene kotizacije i za fizička lica, ali se kriza ipak manifestuje u nešto slabijem interesovanju sponzora.

Predavanja

Vredi pomenuti Tatjanu Vehovec, koja je pričom o HEO skrenula pažnju da su ljudi ipak primarna ciljna grupa širom Interneta, te da bi ovoj temi trebalo posvetiti više pažnje u budućnosti. Jan Šifra je bio odličan, njegovi saveti o pisanju kvalitetnih i relevantnih naslova je nešto što svako ko se bavi kreiranjem online sadržaja treba da čuje.

Panel diskusija o Internet medijima u Srbiji je pokazala da i gomilu puta obrađena tema može da bude zanimljiva ukoliko obezbedite relevantne učesnike koji su spremni da otvoreno iznesu svoje stavove. Medijski sajtovi se definitivno razvijaju, tržište im duva u leđa i tera ih da iznađu načine da ne budu samo alternative jedni drugima i plodno tle za plasiranje plaćenijih online promotivnih kampanja. Ringier je napravio prvi korak, videćemo da li će ostali imati hrabrosti i sluha da ga slede.

Nekako imam osećaj da je ove godine bilo manje ubistvenih i besmislenih (pardon, smislenih tek kada pročitate naučni rad koji se krije iza njih) predavanja, možda zato što smo postigli konsenzus da ipak ne provedemo cela 3 dana na tradicionalnim ne-možeš-sedeti-više-od-2h-u-kontinuitetu crvenim stolicama. Šalu na stranu, mislim da je programski odbor konferencije ove godine mnogo više pažnje posvetio selekciji radova.

Satnica

Nakon prošlogodišnjeg fijaska sa probijanjem svih mogućih termina predavanja, organizatori su ove godine odradili odličan posao. Prvi dan je minimalno produžen, a ostala dva su praktično u potpunosti ispoštovala satnicu. Ovo je izuzetno bitno, budući da E-trgovina nije konferencija na kojoj pratite predavanja „za sve pare“, već razmenjujete vizitke i poslovne ideje u prijatnoj bašti hotela, dok čekate da naiđe vaše „favorit“ predavanje.

Nameće se utisak da su predavači bili zatečeni insistiranjem organizatora da svoja predavanja završe u dogovorenom roku, te su na obaveštenja da predavanje treba da privode kraju reagovali iznenađeno, a neki i naizgled iznervirano. Ovde 100% podržavamo organizatora, jer je zaista dosta konferencija na kojima predavači smatraju da slovo mogu da drže bez vremenskog ograničenja. Verovatno treba razmisliti i o mehanizmu putem koga predavači mogu da dobiju pasivnu informaciju o vremenu koje im preostaje, a dobar primer toga je Glocal konferencija u Skoplju i projektor sa tajmerom koji služi toj svrsi, vidljiv jedino predavaču i moderatorima.

Twitter i Live Stream

Prošlogodišnja E-trgovina je i uprkos svim manama bila značajna iz makar dva razloga – prva je imala publiku koja dešavanja na Paliću pratila putem Twittera i Live Streama. Ove godine je prenos uživo pratio zaista veliki broj ljudi (procenjuje se oko 600), dok je Twitter i ponovo služio kao centralno mesto za diskusiju o predavanjima i postavljanje pitanja predavačima – iako je ukupan broj tvitova bio manji nego prošle godine.

Pristup Internetu

Na ovu temu smo vrlo osetljivi. Jednostavno, idemo na konferencije koje imaju veze sa novim tehnologijama, komunikacijama, gde je pristup Internetu nešto što bi trebalo da se podrazumeva. Organizatori svih IT dešavanja moraju da posvete više pažnje ovoj temi, jer tri radna dana delimično ispunjena nerviranjem zbog loše veze nisu nešto što svako može sebi da priušti – naročito ukoliko želite da u realnom vremenu prenosite atmosferu sa konferencije.

Naravno, pristup Internetu je postojao, ali nije bio dovoljan da podmiri zahteve svih ljudi koji su želeli svojim laptopovima, jednim telefonom, drugim telefonom, i ko zna čime još da se zakače na net. Realnost je da ljudi žele da budu onlajn tokom konferencije, a na organizatorima je da nađu način da to obezbede –kvalitetnijom opremom širim propusnim opsegom ili nečim trećim.

Kad već pominjemo tehničke stvari, prisećamo se biZbuZZ-a i obezbeđenih produžnih kablova sa gomilom utičnica – mnogo zgodnije nego da u koferu nosite sopstveno rešenje i ubeđujete ljude u sličnoj situaciji da vam zaista treba svih pet utičnica. :)

Druženje

Kao i uvek, ekipa koja se okupi na E-trgovini je totalno pozitivna. Ljudi dođu u pomenutu baštu hotela da se druže, ispričaju sa prijateljima koje ne viđaju često i generalno opuste među sebi sličnima. Kao i ranije, tu je i ekipa iz Hrvatske, koja takođe već tradicionalno posećuje E-trgovinu i svojim prisustvom definitivno daje na regionalnom značaju konferencije.

Ove godine je organizovana i Limundo žurka na Ženskom štrandu, na kojoj su vlasnici Limunda puštali muziku i zabavljali učesnike konferencije nakon napornog dana u sali ili bašti hotela. Organizovan je i izlet u Vinski Dvor, ali izgleda da mi spadamo u ljude koji smatraju da su poseta ergeli i jahanje konja beskonačno zanimljiviji od vinskog podruma.

I na kraju…

Da, E-trgovina 2010 je bila mnogo bolja nego prethodna. Recimo da jedna slika to baš lepo ilustruje.

Kao što viđite, ima mesta za napredak, no naredna inkarnacija se već planira. Neće biti jubilarna, ali stoji da je ova konferencija od izuzetnog značaja za afirmaciju elektronske trgovine i novih tehnologija uopšte.

Ova konferencijska godina je krenula dobro. Imamo celu godinu da sanznamo da li ćemo na narednoj E-trgovini dočekati da PayPal uđe u Srbiju, hoćemo li imati alternativu za online procesiranje kartica, i da li će elektronsko poslovanje u Srbiji krenuti stopama Facebooka.

Utisci sa predavanja:

• Prvi dan
• Drugi dan
• Treći dan

Drugi o E-trgovini 2010:

• Dragan Varagić
• Jelena Rakić
• Miloš Petrović
• Ivan Rečević
• Novinarska Patka
• Provoke Media

(Ako smo nekoga preskočili, ostavite link u komentarima)

Blic je predstavljao Jovan Protić, koji je najavio da će Ringier Srbija uskoro otvoriti svoju online prodavnicu, kako bi pokušao da i na taj način iskoristi veliku posetu svojih sajtova – konkretno blic.rs. On je naveo da njihov prihod od online oglašavanja raste svake godine za 100%, i da je sam blic.rs vrlo profitabilan sajt – stigli su do toga da oglašivači sami dolaze, ali da je i dalje mnogo lakše prodati prostor u štampanim medijima, nego na Internetu. Ipak, činjenica je da bez mašinerije štampanog Blic izdanja i sadržaja koji se na taj način generiše, sam blic.rs teško da bi mogao da opstane.

Zoran Stanojević, predstavnik RTS-a je izneo stav da novinari, bez obzira da li pišu za web ili za štampane medije moraju da poštuju osnovna pravila, koja postoje i pored specifičnosti svakog medija. Izrekao je i jednu bolnu činjenicu vezanu za domaći Internet – nisu oni (medijske kuće) ušli u Internet vode, nego je Internet ušao u njih, da su se oni pitali to se ne bi ni desilo. Ista priča trenutno važi za mobilne sajtove – svi su ih napravili, iako je njihova posećenost zanemarljiva. Inače, RTS.rs ima oko 110.000 poseta na dnevnom nivou. Pohvale za iskrenost i realno sagledavanje situacije.

Umesto B92, u panel diskusiji je učestvovao predstavnik Radio Televizije Vojvodina (RTV), koji je izneo podatak da je RTV.rs najposećeniji portal u Vojvodini, sa oko 9.000 poseta dnevno. Rade na unapređivanju sajta, ali zbog problema sa finansijama to ne ide dinamikom kojom bi želeli, a vredi pohvaliti njihov sistem za računarski sintetizovano čitanje vesti na sajtu, koji slabovidim i slepim osobama mnogo znači.

Uvod u ovu diskusiju je napravio Dragan Varagić, koji je predstavio svetske tendencije vezane za medije i Internet, dao savete novinarima i urednicima klasičnih medija kako da koriste nove resurse koje im Internet donosi. Lepo bi bilo kada bi klasični mediji koji su prisutni i na Internetu za početak počeli da navode izvore vesti koje prenose i fotografija koje preuzimaju.

Kada su u pitanju predavanja, izdvajamo Jasnu Kamatović koja je predstavila primer korišćenja društvenih medija za potrebe njene firme, Positive d.o.o. Oni su napravili kompanijski Pravilnik o korišćenju društvenih mreža, kojim se zaposleni u firmi vode prilikom kreiranja sadržaja ili interagovanja sa drugim ljudima na društvenim mrežama. Pomenuti Pravilnik je samo jedna od stavki Strategije prisustva na društvenim mrežama, koja obezbeđuje da se tim poslom neko bavi svih 365 dana u godini, a ne samo onda kada za to ima vremena. Rezultati su očigledni, budući da Positive online shop naviše posetilaca dobija upravo sa Positive korporativnog bloga.

Doktor Branislav Čukić je poslednje tri godine svetao primer promocije offline posla putem online sadržaja. Njegova stomatološka ordinacija klijente privlači putem sajta, na kome besplatno odgovara na pitanja posetilaca, i određen broj njih konvertuje u klijente. Takvi klijenti su vrlo kvalitetni pacijenti, odnosno dobro su informisani i tačno znaju šta žele. Novosti za ovu godinu su puštanje bloga i magazina, za koje se nada da će dodatno povećati promet. Svaka čast, i sam podatak od nekih 800 poseta dnevno sajtu stomatološke ordinacije je fantastičan, doktor Čukuć je zaista svetao primer na domaćem tržištu.

Aleksandar Vugdelija sa vizioshop.com je kroz svoje predavanje pokušao da objasni zbog čega ljudi kupuju, odnosno šta ih motiviše da troše novac. On je naveo da kada neko želi neki proizvod, cena i sam kvalitet proizvoda postaju irelevantni, i dao konkretne savete prodavcima da je ljudski kontakt neophodan, iako se radi o online prodaji.

Da je Internet seksi, čuli smo od Jelene Jovanović iz Etargeta, kroz niz povezanih tema vezanih za marketing, prodaju i PR na Internetu. Obavezno pogledajte i http://www.youtube.com/watch?v=ciSrNc1v17M – mnogo lepo.

Klubputinka.com je i na E-trgovini imao svoju prezentaciju, Predrag Vrzić i Predrag Kolaković su kroz primer njihovog sajta predstavili kako se može formirati vertikalna društvena zajednica. U ovom slučaju, radi se o društvenoj mreži baziranoj na Ning platformi, koja okuplja ljude koji vole da putuju i pričaju o tome.

Poslednja dva predavanja na konferenciji E-trgovina 2010 je održao Miroslav Radulović, i oba su se ticala Kineskog tržišta. Predavanja su bila zanimljiva, budući da stvarno nikada nisam imao priliku da slušam o pomenutoj temi. Dovoljno je reći da Kina ima više korisnika Interneta nego što Amerika ima stanovnika, pa shvatiti o kakvom se tržištu novih tehnologija radi. Miroslav se osvrnuo na Googleovo povlačenje iz Kine (za koje smatra da je marketinški trik da se američki gigant izvuče sa tržišta na kome nije uspeo da se snađe), i dao predviđanje da će se u budućnosti umesto fraze „Kupio sam na Amazonu ili eBayu“ govoriti „Kupio sam na Dang-dangu!“.

Pored navedenih, trećeg dana su održana i predavanja o nezaobilaznoj temi elektronskog novca, Potrebama na Internetu, a predstavljena je i studija slučaja o korišćenju elektronskog poslovanja u Železnicama Srbije. Nemojte da vas zbuni ova poslednja prezentacija – online kupovina karata je isto tako brza i efikasna, kao što su brze i efikasne pruge širom Srbije. Probajte.

Jan Sifra je održao odličnu prezentaciju tokom koje je dao konkretne predloge kako pisati korektne i zanimljive naslove koji imaju moć da zainteresuju ljude. Uz odlične slajdove, držanje teme i iznošenje konkretnih saveta, ovo je jedno od par predavanja koje u potpunosti preporučujemo. Obavezno pogledajte video materijal, kada bude dostupan.

Šta deset najvećih kompanija koje posluju u Srbiji radi na svom prisustvu na Internetu prikazala je Dragana Đermanović. Potpuno neočekivano ( :) ), situacija je poražavajuća, a Dragana je fenomenalno zaključila da ljudi treba da prestanu da žive u iluziji da to što imaju lični Twitter, Facebook ili kakav već SM nalog od njih čini new media stratege. Problem sa korporativnim prisustvom na društvenim medijima i generalno online komunikacijom je što se često ne uklapa u organizacionu strukturu preduzeća, odnosno malo postojećih pojedinaca ili sektora neke firme poseduje potrebna znanja, o iskustvu da ne govorimo.

Telenor je otišao najdalje u online komunikaciji, što ne znači da rezultati nisu, u najmanju ruku, daleko ispod onoga što se može očekivati od korporacije takvog kalibra. Vladimir Suvodolac, njihov predstavnik na ovom skupu je bio pun entuzijazma i kroz „interaktivnu“ prezentaciju (šareno != interaktivno) objasnio da Telenor radi na tome da proširi svoj new media tim, i da još uvek traže način da na pravi način iskoriste Twitter. U svakom slučaju, lepo je što se Telenor trudi, ima 15k fanova (lajkera?) na Facebooku i što su za Dan planete imali lepe akcije.

Predstavljen je i servis snajper.rs, i još jednom se pokazalo da se na prezentacijama ne treba oslanjati na to da će Internet zapravo funkcionisati. Torbica je ispričao o želji da omogući medija planerima da dođu do kvalitetnih sajtova koji pokrivaju niše, a da vlasnicima manjih (a kvalitetnih) sajtova omogući da dobiju makar mrvice tržišta Internet oglašavanja.

Lekcije iz online komunikacije i korporativnog prisustva na Internetu je podelio i Peđa Milićević, koji je istakao da firme upadaju u zamku prodaje na društvenim mrežama na dosadan, iritirajući, a nekada čak i nasilan način, umesto da kroz zadobijanje poverenja zajednice omoguće mnogo pozitivnije reakcije. Činjenica je da kompanije gube kontrolu nad time šta se o njima priča, i da zbog takvog trenda svaka, makar i „rubna“ komunikacija (npr. potpisi u zvaničnim mailovima) postaje bitna.

Saša Jovanović je prethodne godine imao dva predavanja, ovog puta mu je jedno bilo dovoljno da ostavi vrlo pozitivan utisak. Pričao je o razlikama između online i offline prodavnica, i izneo stav da se iz offline poslovanja mogu naučiti mnoge stvari koje su više nego primenljive za online prodaju. Konkretni saveti za vlasnike online prodavnica su da svojim potencijalnim kupcima nude detaljne informacije o proizvodu, uz što više „realnih“ slika proizvoda, kao i grupisanje proizvoda i njihovo povezivanje. Ideja je da kupcu koji kupuje jedan artikal bude ponuđen jedan ili više proizvoda koji su međusobno povezani, i za koje postoji velika šansa da je kupac i za njih zainteresovan.

Društvo Srbije za odnose sa javnošću predstavio je njihov predsednik, Miloš Đajić, i istakao njihovu težnju da prošire bazu članova – posebno onih koji su spremni da plate godišnju članarinu J Istakao je da su uradili novi sajt, da koriste društvene mreže, ali da će i te aktivnosti u budućnosti unapređivati.

IT TV produkciju su predstavili Lale Marković i Vladimir Cerić, prikazavši mogućnosti koje Interent televizija nudi preduzećima. U njihovom portfoliju su neke od najvećih IT firmi, za koje materijal snimaju širom sveta.

Efikasno B2B komuniciranje komuniciranje – Web kao mesto sa koga upravljate informacijama je naziv prezentacije koju je Nataša Pavlović-Bujas održala. Prezentacija je u nastavku, ali i bolno realna činjenica da i slajdovi treba da doprinose efikasnoj B2B komunikaciji.

O realizaciji online prodavnica pričali su Tomislav Bilić i Damir Trninić u odvojenim predavanjima, koja su pokazala koliko je vremena i resursa potrebno da bi se jedna online prodavnica postavila na noge. Damir je u toku predavanja pomenuo donesi.com kao primer dobrog servisa dostupnog na mobilnim telefonima – što je već tradicionalno pominjanje ovog servisa u ovakvom kontekstu.

Kako se Internet uklapa u poslovanje modeling agencije, prikazala je Mina Zimonjić. Efikasnije poslovanje kroz korišćenje novih tehnologija, koje za direktan efekat ima uštede u novcu i radnoj snazi, kao i mnogo veću dostupnost informacija kritičnih za njihovu oblast poslovanja (informacije o modelima, npr.).

Vjekoslav Bobar je pričao o eProcurementu, te ukoliko vas ta tema zanima, pogledajte slajdove – možda nađete nešto fascinantno.

Poslednje predavanje je održala Mirjana Vidas-Bubanja sa Beogradske poslovne škole, predstavivši rad „Uslovljenost primene e-poslovanja i ostvarenog nivoa konukrentnosti savremenih preduzeća“. Opet, pogledajte slajdove.

Slike se i dalje redovno uploaduju na FB.