U četvrtak 16. aprila Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Beograda i Odbor za zaštitu intelektualne svojine Američke privredne komore u saradnji sa Microsoft koncelarijom Beograd organizovali su okrugli sto na temu Zaštita intelektualne svojine softverskih proizvoda u poslovnim informacionim sistemima i na Internetu.

Gospođa Vesna Pudar, sekretar Udruženja informatičke delatnosti, bila je moderator skupa. Milomir Ognjanović, predsedavajući Odbora za zaštitu intelektualne svojine, se nakon njenog uvoda nadovezao sa kratkotrajnim izlaganjem, a zatim je usledila i pravnička analiza od strane Dubravke Komanović.

Vladan Đurić iz Microsofta izneo je podatke iz prethodnih nekoliko godina otkako njihova kancelarija postoji kod nas. Iako već četiri godine postoji trend pada piraterije od 2% godišnje, bar kada su u pitanju operativni sistemi, situacija i dalje nije ni malo ohrabrujuća.

Zoran Savić direktor Milenijum filma i Rodoljub Stojanović menadžer Multimedia records-a podelili su sa nama neverovatne statistike koje pokazuju zabrinjavanjući trend opadanja legalnog korišćenja njihovih proizvoda i analizirali neke od mera koje su pokušavali da preuzimaju u borbi protiv piraterije.

Nakon ovih izlaganja usledija je diskusija gde su svi učesnici okruglog stola ohrabreni da daju predloge i postavljaju pitanja. Neke od učesnika u diskusiji su bili Zeta System, Krojac, Etarget, Autorska agencija, Elektrotehnički fakultet. Zaključak skupa je da su svi svesni problema, ali bez pomoći države u smislu adekvatnih zakona ne može se mnogo toga izmeniti.

Ivana Dilparić

Privredna komora Beograda

Uvodna izlaganja:

1. Milomir Ognjanović, predsedavajući Odbora za zaštitu intelektualne svojine AmCham
2. Jovan Jektić, predstavnik Svetske trgovinske organizacije
3. Dubravka Komanović, Grad Beograd – Sekretarijat za saobraćaj
4. Dragomir Kojić, pravni zastupnik BSA Srbija
5. Vladan Đurić, Microsoft, menadžer za zaštitu intelektualne svojine
6. Zoran Savić, Milenijum film, direktor
7. Rodoljub Stojanović, Multimedia records, menadžer

Mentor skupa – Vesna Pudar, sekretar udruženja informatičke delatnosti.

Prijava za prisustvovanje skupu putem maila ljiljanakv@komberg.org.yu ili na telefon 011/2645333, kontakt osoba Ljiljana Krstić.

Predavanje je popunilo salu centra, nešto manje od stotinu ljudi. Uvek me oduševi raznolikost ljudi koji se bave IT-jem kod nas. Čak i na ovakvim skupovima ćete naći najrazličitije ljude, različitog izgleda i ponašanja (“šarmantno” neuredan – kao ja, i krajnje skockan – kao neki drugi ljudi). Takođe, svi se međusobno poznaju, što je, čini mi se, a možda i grešim, jako redak feature ovde kod nas.

Na predavanju su pokrivene sledeće teme:

• MS Windows proizvodi
• Microsoft Office System
• Microsoft Servers
• Uticaj piraterije na poslovanje MS Partnera
• OEM Proizvodi i licenciranje
• Snimanje stanja kod korisnika.

Predavanje je pokrilo ugao prodaje i ponude Microsoft proizvoda, sa jakim akcentom na licenciranje, tipove licenci, uslove za potpisivanje ugovora po nekoj od licenci i slično.

Hm…

Dok kuckam ovo pod Ubuntuom, u OpenOffice-u, osećam neverovatnu količinu olakšanja nakon što sam izašao iz sale. Ne sećam se da sam skorije u tako kratkom vremenu (biću iskren, nisam odslušao predavanje do kraja) čuo tako često sintagme “kupiti licencu”, “licencirati”, “prodati server i 5 kalova” (za neupućene, u koje sam spadao i ja, CAL je Client Access License). Isto tako, okružen specifičnim IT-evcima, nisam imao priliku da čujem toliko puta ponovljeno “ne možete (da uradite ovo pod tom licencom), morate (da imate legalan softver), legalan/na (Windows, kopija)” i slično. Živeo opensource!

To sve na stranu, XP će kroz najviše par meseci doživeti svoj end-of-life, Vista će nastaviti, a naravno, očekuje se da Windows 7 zameni Vistu. Tokom predavanja, dosta je pominjana sigurnost tog cenjenog operativnog sistema, kao i napori koje Microsoft ulaže da bi korisnici bili bezbedni tokom korišćenja svojih računara. Na “težim” proizvodima, akcenat se stavlja na sigurnost i uštedu koja se može ostvariti (pomenut je VoIP u tom kontekstu… neobično kako su za to tek sad saznali.. Ljudi se okupljaju na Skypetu već godinama). Iskočio je Internet Explorer 8, sa još poboljšanom bezbednošći, tzv. Acceleratorima (ovo zapravo ne zvuči loše, na osnovu dela teksta se kontekstualno poziva search ili nešto slično.. uspostavili su saradnju sa firmom Contrast, poznatoj po Planplusu, koja je napravila Akcelerator koji na osnovu adrese odmah prikazuje mapu koja okružuje tu adresu.. zgodno), i feature-om koji su krstili InPrivate Browsing – ekvivalentu Google Chrome Incognito moda :D Nekako imam utisak da Microsoft večito pomalo kaska..

Windows Vista i MS Office su dobile nove edicije, pored postojećih, koje nose oznaku Enterprise i Ultimate – veće, šarenije, lepše i ima sve što i ostali, pa još malo odozgo. Trenutno je u toku popust, pa ako ste zainteresovani, trk na MS sajt.

Iskočila su zanimljiva pitanja iz oblasti piraterije. Naravno, Microsoft muku muči sa ovim, pomenute su brojke kao što je 40 milijardi dolara gubitka zbog piratizovanog softvera u svetu, 76% ilegalnog softvera kod nas, jako mali broj prijava (čak i kad se pronađe ilegalan softver na računaru), razlike u posvećenosti samih inspektora (zainteresovani-nezainteresovani) kao i kanali kojima Microsoft može da deluje. Tačnije, pošto po zakonu ne može direktno, pokušava da utiče na državne organe i institucije, da edukuje, i da kroz saradnju prikaže prednosti legalnog softvera. .. naravno, u zemlji gde se za 150 dinara može dobiti bilo šta, deluje blago suludo platiti 150 evra za GGK licencu, zar ne?

Šalu na stranu, osim gomile novih TSS (troslovnih skraćenica), Microsoft zaista radi nešto na svom softveru, i nudi neke nove stvari i nove mogućnosti. Serveri dobijaju sve više opcija vezanih za remote administraciju i održavanje (pomenut je WSUS sistem za automatsko patch-ovanje servera i svih radnih stanica na mreži, full-front security sistem za zaštitu Exchange servera, System Core Essentials – centralna dijagnostika cele mreže i još dosta proširenja i izmena).

Postojeće licence su pretpele neke izmene (nabolje), uvedene su i neke nove. Postoje različite nove opcije za legalizaciju vašeg softvera, ili kupovinu novog, dodate neke beneficije provučene kroz postojeći sistem licenci. Više o njima možete naći na Google-u ili, ako baš morate, na Microsoftovom sajtu.

Tokom predavanja, iskočilo je i ono što je najkorisnije, a to su konkretna pitanja, problemi i situacije iz prakse o licenciranju, i mogućnostima prilikom distribucije računara i softvera, i usledila su precizna i efikasna objašnjenja. Nove informacije i rešenja Velikog brata iz Redmonda će za lokalne distributere i stručnjake nesumnjivo olakšati posao i otvoriti vrata proširenju ponude usluga.

Miloš Savić

Iz Beograda uključenje moderiraju Marko Djordjević i Vladimir Jerić Vlidi iz Slobodnakultura.org
Iz Stokholma uključenje moderiraju Daniela Alba (Piratbyrån) i Vladan Jeremić (Dom omladine Bograda) sa gostima iz Stokholma: Peter Sunde, Magnus Eriksson i Rasmus Fleischer.

Oko 40 miliona osoba godišnje koristi usluge najvećeg svetskog pretraživača bit torenta The Pirate Bay. Statistika posećenosti sajtova u Srbiji, ubraja The Pirate Bay na 41. mesto po posećenosti svih sajtova. I pored ove velike stvetske popularnosti koju The Pirate Bay ima, četvorica osnivača i programera su optuženi za profitiranje zbog distribucije kopirajtovane muzike, filmova, igara i softvera. Svetska javnost je podeljena povodom ovoga pitanja jer je The Pirate Bay u suštini “friendly” pretraživač a ne fizička baza podataka sa filmovima, muzikom i softverom.

Popularnost The Pirate Bay je udvostručena povodom potezanja sudskog procesa, a sajt koji je otvoren povodom slučaja http://trial.thepiratebay.org registruje 3.443.996 korisnika.

Proces je započeo u Stokholmu 16. februara a biće završen 4. marta. 2009. godine. Koliko je važan najveći slučaj “anti-piraterije” koji je dospeo na sud pokazuje i naslovna strana najtiražnijeg “Des Svenska Dagblat” dnevnika.

Tokom ovog procesa različite institucije kulture, kolektivi koji se bave intelektualnim vlasništvom, tehnički muzej u Stokholmu, kreativni pojedinci i ekspertska javnost staviće u žižu interesovanja ishod ovoga komplikovanog procesa uperenog protiv sajta The Pirate Bay. Biće organizovano niz dešavanja, od teoretskih razgovora, striminga, video projekcija, javnih akcija i velikih žurki koje referišu na važno događanje u Stokholmu.

Praktična primena informatičkog/internet prava u poslovanju kako ponuđača tako i korisnika IT/elektronskih usluga, proaktivna primena informatičkog prava kao i integracija pravnih aspekata u poslovne procese je od strateške važnosti za svaku naprednu kompaniju koja ne želi da bude izložena zahtevima za nadoknadu štete ili gubitku poverenja klijenata.

Na prezentaciji će biti razmatrane sledeće teme:

• pregled važnijih domaćih propisa iz ove oblasti kao i propisa EU;
• praktičan osvrt na neke od potencijalnih rizika sa kojima se suočavaju ponuđači i korisnici IT/elektronskih usluga:
  • Da li obe strane mogu zaštititi svoje interese ukoliko je IT kompanija razvila softversko rešenje po specifikacijama klijenta?
  • Da li program koji je programer razvio pripada njemu kao autoru ili poslodavcu ukoliko je program razvio dok je radio za kompaniju?
  • Ko je odgovoran ukoliko banka nudi usluge iz elektronskog bankarstva ‘’24h dnevno’’, a sistem nije funkcionisao 15 minuta i korisnik nije bio u mogućnosti da na vreme ispuni ugovornu obavezu isplate dugovanja u vrednosti od više miliona evra?
  • Da li postoji ugovorni odnos između naručioca robe elektronskim putem?
  • Da li je ISP (provajder) odgovoran ukoliko Internet korisnik objavljuje informacije koje ugrožavaju nečiju reputaciju?

Predavač, gospodin Alex Petrović, LL.B. (Hons.), AIT je diplomirao pravo u Engleskoj i završio postdiplomske studije iz primenjene informatike u Kanadi. Registrovan je pri advokatskim komorama Engleske i Velsa kao i države Njujork. Specijalista je za pravo informacionih tehnologija, licenciranje i razvoj softvera, internet i elektronsku trgovinu, digitalno intelektualno vlasništvo, ugovore o nivou usluge, ugovore o održavanju kritičnih informacionih sistema itd. Poseduje široko međunarodno iskustvo iz informatičke industrije koje je stekao radeći kao IT analista i pravni savetnik u Kanadi, Engleskoj i Sloveniji gde je i predavao na međunarodnim konferencijama i objavljivao stručne članke.

Prijava učešća traje do 9. novembra 2008. godine, a članice Privredne komore Beograda ne plaćaju kotizaciju.

Obrazac za potvrdu dolaska preuzmite ovde.

Dodatne informacije o ovoj prezentaciji možete dobiti na:

Udruženje informatičke delatnosti:
Ljiljana Krstić,
tel: 2645-333,
e-mail: ljiljanakv@kombeg.org.yu;
faks: 3618-003

Centar za poslovno obrazovanje i unapređenje kvaliteta:
Katarina Tinterović,
tel: 2642-966 i 3619-472;
faks: 3618-003;
e- mail: treningkom@kombeg.org.yu

Zvanično obaveštenje o prezentaciji.

U ime organizatora reči dobrodošlice će uputiti:
• Jelena Surčulija, Član savetodavne grupe PCMLP-a, Univerziteta u Oksfordu
• Milan Podunavac, Dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Konferenciju, na kojoj će učestvovati preko pedeset eksperata u oblasti prava medija i Interneta iz zemlje i inostranstva, podržali su Savet Evrope, USAID/IREX, Britanska ambasada u Beogradu i Fakultet Političkih Nauka Univerziteta u Beogradu.

Pozdravne govore će održati:
• Jasna Matić, Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo
• Constantin Yerocostopoulos, Ambasador, SRSG u Srbiji, Savet Evrope
• Marilynn A. Schmidt, Zamenica direktora misije, USAID Srbija i Crna Gora
• Bill Longhurst, Zamenik šefa misije Britanske ambasade u Beogradu

AGENDA

DAN 1: ponedeljak, 8. septembar 2008.

08.30-09.00 Registracija učesnika
09.00-09.10 Reči dobrodošlice
• Jelena Surčulija, Savetodavna grupa PCMLP-a, Univerzitet u Oksfordu
• Milan Podunavac, Dekan, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu
09.10-09.30 Pozdravni govori
• Jasna Matić, Ministarka, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo
• Constantin Yerocostopoulos, Ambasador, SRSG u Srbiji, Savet Evrope
• Marilynn A. Schmidt, Zamenica direktora misije, USAID Srbija i Crna Gora
• Bill Longhurst, Zamenik šefa misije, Britanska ambasada u Beogradu

09.30-12.30 Panel 1: Sloboda izražavanja na Internetu
• Regulatorni izazovi slobode izražavanja na Internetu
Jelena Surčulija, Pomoćnica Ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo
• Blogovanje, politika i sloboda izražavanja
David Goldberg, PCMLP, Univerzitet u Oksfordu
• Kafe pauza
• Građansko novinarstvo: Novi oblik komunikacije
Miroljub Radojković, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu
• Izazovi i mogućnosti online novinarstva
Rade Veljanovski, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu
• Diskusija
12.30-14.00 Pauza za ručak

14.00-17.00 Panel 2: Harmonizacija domaćeg pravnog okvira sa standardima EU i SE
• Novi regulatorni okvir za audio-vizuelni sektor – od TWFD ka AVMSD
Snježana Milivojević, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu
• Regulatorni okvir Saveta Evrope za sadržaj na Internetu
Ad Van Loon, X-Media Strategies, ekspert Saveta Evrope
• Kafe pauza
• Primena regulatornih okvira EU i Saveta Evrope u zemljama članicama EPRA
Dunja Mijatović, Evropska platforma za regulatorna tela (EPRA)
• Harmonizacija domaće medijske regulative sa standardima EU i Saveta Evrope
Dragan Janjić, Pomoćnik Ministra kulture zadužen za medije
• Diskusija
DAN 2: utorak, 9. septembar 2008.

09.30-12.30 Panel 3: Zaštita prava građana na Internetu
• Zaštita ličnih podataka na Internetu
Slobodan Kremenjak, advokat
• Zaštita privatnosti u novim i tradicionalnim medijima
Snežana Smolović-Green, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)
• Kafe pauza
• Internet i pravo na anonimnost
Dirk Voorhoof, Fakultet političkih nauka Univerziteta Gent, Belgija
• Izazovi i zaštita dece na Internetu
Inger Hoedt-Rasmussen, AAB Housing Association
• Diskusija
12.30-14.00 Pauza za ručak
14.00-17.00 Panel 4: Regulacija i/ili samo-regulacija na Internetu
• Iskustva regulacije i samo-regulacije Interneta u Rusiji i zemljama
Zajednice nezavisnih država
Andrei Richter, Moskovski institut za medijsko pravo i politiku
• Iskustva regulacije i samo-regulacije Interneta u Makedoniji i zemljama
Jugoistočne Evrope
Filip Stojanovski, Fondacija Metamorfozis, Makedonija
• Sloboda izražavanja i Internet domeni
Slobodan Marković, Centar za razvoj Interneta, Beograd

Izvor: Infostud